Нови роман Лисе Сее привлачи читаоце фантастичном стазом испуњеном чајем

Нема случајности, нема приче.

Ли-јанова мајка понавља овај једноставан афоризам док тумачи снове своје деце уз доручак са ретким бујоном у њиховој кући од бамбуса на удаљеној кинеској планини. Али ова уводна линија новог романа Лисе Сее, Теа Гирл оф Хуммингбирд Лане , такође је провокативан изазов за читаоца. Погледајте опкладе да ће одвести нашу пажњу кроз сваку случајност и преокрет судбине на фантастичној стази испуњеној чајем, од села кинеских брдских племена до Златног троугла препуног дрогом и гламура и богатства Лос Анђелеса.

Прича почиње мало, урањајући нас у импресивне детаље једног напорног дана брања чаја са младом Ли-јан, њеном мајком, А-ма, и остатком њихове породице Акха из етничке мањине. После посла морају да иду два сата до центра за сакупљање чаја само да би им рекли да су закаснили да продају своје лишће за званичну квоту. Звук који долази од А-ма није толико стењање колико цвиљење. Сав тај посао у пола цене .

Оно што живот чини подношљивим за Акха је њихов систем веровања, који прожима сваки аспект њиховог свакодневног живота. Потпуни замах њихових пракси беспрекорно је уграђен у Сееову прозу. Када залогај украдене палачинке доведе до понижења целог села, церемонија прочишћења која следи делује потпуно природно.

Ли-јан је научена слепој послушности традицији, али њена вера је убрзо на испиту. А-ма је бабица, и док Ли-јан помаже при порођају, она мора да гледа како њена мајка примењује најоштрија правила Акха када се прекрши озбиљан табу. Њен гнев због овог инцидента наводи Ли-јан да доведе у питање традицију, а прича се помера напред када она затрудни ван брака, прекршивши још један табу.

600 $ стимулативни чек

Овај роман је углавном Ли-јанина прича, али док она напушта своје село да би се упустила у потрагу кроз многе тешкоће, такође можемо да видимо, кроз избор званичних докумената, белешки лекара, породичне е-поруке и списе из детињства, живот Хејли , кинеско сироче које је усвојила добростојећа породица из Калифорније. Чај ће постати тема која држи ове две приче у орбити једна око друге док Ли-јан проналази свој позив трговаца чајем, док Хејли одраста опседнута једним поклоном од своје непознате родне породице: старом тортом од сушеног чаја са необичном етикетом .

Тешкоће са којима се Ли-јан суочава у њеном животу су убедљиве као и маглом обавијени тајни гајеви у којима она и њена мајка узгајају посебан лековити чај. Могао сам да се заувек дружим овде у удаљеној Кини, али Сее има шири терен за покривање, укључујући усвајање Кине, међународно тржиште финог чаја и модерну кинеску миграцију у Сједињене Државе.

Теже је писати са емпатијом о богатим људима, а како прича прави највећи скок — од руралне Кине до богатог Лос Анђелеса — ја сам се кикотала на реду. Три дана касније сам на Беверли Хилсу на вечери у ресторану који се зове Спаго . Али то је сведочанство Сееине способности писца и њеног беспрекорног истраживања да она одмах поново привлачи нашу пажњу. Још увек се мучим како да користим нож и виљушку, каже Ли-јан, која избегава да једе у отмјеним ресторанима ради куповине на кинеским пијацама и кува за свог мужа као права кинеска жена.

Док се Ли-јан бори да се уклопи са новопридошлим кинеским милионерима са већином Хан у Пасадени, њена прича кружи ближе Хејлиној. Ли-јан качи новогодишње украсе Хан и прихвата америчко име. У међувремену, Хејли, сада у средњој школи, мора да се носи са тиме што је Кинескиња међу белим пријатељима, а ипак недовољно Кинескиња за Хан Кинезе. Она се бори са притисцима што је и напуштено сироче и усвојено дете које њени бели родитељи третирају као драгоцено. Срећна, али љута је фраза коју користи њен терапеут, а кроз транскрипте сесије групне терапије са неколико усвојеника, Сее пружа брз поглед у њихове компликоване емоције.

Као што правилно одлежани чај од прастарих дрвећа има и укус и укус који се враћа, тако и ова прича балансира да се настави са повратком кући. И Ли-јан и Хејли морају на крају да се помире одакле долазе са оним што су сада, и морају да направе компромис са манама породице и традиције ако желе да поврате своје корене. Бујна прича прожета чистим саосећањем, овај роман ће подстаћи размишљање, дискусију и огромну жељу да се пије ретки кинески чај.

Хелен Симонсон је аутор Последњи бод мајора Петигруа и Лето пре рата .

Аутор: Лиса Сее

Сцрибнер. 371 стр.