Ако сте забринути за зомбије - и да се суочимо са тим, ко није? — охрабри се Џејн Остин. Током протекла два века, њени романи су претрпели неумољиву хорду адаптација које би откинуле корице са сваког мањег дела. Битка је достигла свој најжешћи интензитет 2009. године, када је Сетх Грахаме-Смитх ослободио немртве на Беннетсима у Понос и предрасуде и зомбији . Али чак ни то крвопролиће пародије није могло да затвори капије. Нове комедије, романсе, мистерије и хорор романи инспирисане Остин и даље нестају са полица.
Најстрашније од ових реанимираних књига су настале из пројекат Остин , која ангажује најпродаваније ауторе да модернизују њених шест вољених романа: Џоана Тролоп је преузела Сенсе & Сенсибилити , преписао је Алекандер МцЦалл Смитх Емма , а Вал МцДермид је додао вампиреманију Нортхангер Аббеи . До сада, ажурирања нису произвела ниједну нову класику, али су рецензентима дала прилику да углас запомажу због универзално признате истине.
Сада је први амерички аутор допринео пројекту Аустен: Цуртис Ситтенфелд нам доноси Квалификован , савремено препричавање Понос и предрасуде . Како је аутор Преп , Ситенфелд је показао паметно око за понашање младих жена, и у Америцан Вифе , инспирисана Лором Буш, истраживала је напетост између класе и грубости — што би се чинило одличним предусловима за прелазак Бенета у 21. век. Очекивања су већ месецима велика.
(Ала Драјвицер/Вашингтон пост)
Прихватљиво се отвара у Синсинатију — родном граду Ситенфелда — са сценом која ће изгледати шармантно позната свакоме ко познаје Понос и предрасуде. Ту је госпођа Бенет која израчунава доступност господина Бинглија, који је недавно стигао у град тражећи жену. Ту је господин Бенет који једва потискује своју иритацију. А Лизи је још увек бистра друга ћерка — иако је сада скоро дупло старија од свог оригинала Остин — која духовито посматра све ове личности док се креће узастопним струјама сопственог срца.
да ли је продужен мораторијум на исељење
[ Како одвести 'Понос и предрасуде' у Синсинати ]
Али у овом понављању, Чип Бингли није само згодан џентлмен; он је згодан доктор и бивши такмичар у ријалити ТВ емисији за састанке Елигибле. Његов поносни пријатељ господин Дарси је мождани хирург. Таква ажурирања настављају низ ликова, од Лизи, сада писца часописа, до Џаспера Вика, једнако опасног као и господин Викам, али са новом и одвратнијом тајном прошлошћу.
Испуњава услове Цуртис Ситтенфелд (Рандом Хоусе)
Основни елементи Остинине радње су такође уредно обновљени. Господин Бенет, сећате се, није имао синове који би наследили његово имање, што његовој породици прети евентуалним губитком свог дома. Ситенфелдов господин Бенет суочава се са огромним медицинским рачунима, који ће исто тако сигурно оставити његову породицу без крова над главом. И други преводи нашег модерног доба једнако су креативни: вештачка оплодња и операција промене пола додају компликације незамисливе друштву које је некада било одређено законима примогенитуре.
Као дуга игра књижевних Мад Либс, Елигибле је несумњиво диван. Авиони за коње! Текстови за писма! Заморни рођак Вилијам је сада досадан веб програмер. А Дарсијева озлоглашена понуда за брак звучи урнебесно грубо на стерилном језику његовог медицинског ума: то је вероватно илузија изазвана ослобађањем окситоцина током секса, каже Лизи, али ја се осећам као да сам заљубљен у тебе. Ко би могао да одоли то ?
онлајн покер у Њујорку
Ситенфелдин најпаметнији потез је можда увођење ријалити ТВ емисије за упознавање у њену причу. Оно што би могло изгледати као мало повлађивање поп укусу је заиста подвиг метафикционалне сатире. На крају крајева, као што пројекат Остин преобликује Регенци романсу у 21. веку, тако и Тхе Бацхелор преобликује модерна забављања у смислу удварања Регенци. У оба смера, мешавина је једнако неспретна и хипнотички бизарна.
[Шон Лоу, омиљени амерички нежења, говори све]
Нажалост, Ситенфелд се прерано повлачи, а њен роман постаје сентименталан када би требало да добије прави залогај. Без обзира на то колико је Елигибле ажуран, анахронизми леже око приче попут чипканих крпица у МцДоналд'су. Сестре Бенет су потпуно ослобођене жене на чудан начин оптерећене старомодним ставовима о браку. А Ситенфелдов дијалог, обично тако савремени, може одједном постати артритични са формалношћу костимске драме, као када господин Бингли каже госпођи Бенет, не бих желео да вређам ваш осећај за пристојност. То, госпођо, вређа мој осећај стварности.
Изузетно помаже то што се Елигибле креће тако брзо, али промена пејзажа и реквизита није довољна за модернизацију Поноса и предрасуда, чак и ако би тако нешто могло (или би требало) да се уради. Жудимо за духовитом визијом наше културе која је сразмерна њеној Остин. Пречесто Елигибле доноси хумор који је само оштар или груб. У средини романа, Лиз интервјуише лик у стилу Глорије Стајнем, а њихов сусрет обећава оштрију феминистичку перспективу, али опет сцена никада не доноси друштвени увид који би ову причу могао да гурне даље од пуког скретања. А ни гледање Лиз како опсједа Дарција у кревету на узбудљивој сесији онога што они зову сексом мржње, такође нас неће довести тамо.
Модерна госпођа Бенет је сноб, хомофоб, расиста и антисемита, али има праву идеју када каже: „Увек сам више волео добру књигу.
5 дана детоксикације за тхц
Ту књигу већ имамо. Имамо га 200 година. И вреди га поново прочитати.
Рон Цхарлес је уредник Света књиге. Можете га пратити на Твитеру @РонЦхарлес .
28. априла у 19 часова, Кертис Ситенфелд ће бити у Политицс анд Просе, 5015 Цоннецтицут Аве. НВ.
фингер лакес вински и кулинарски центар
Опширније :
Пет митова о Џејн Остин
Модерно препричавање 'Еме' Александра Мекол Смита
Рецензија: „Разум и сензибилитет“, Јоанна Троллопе
Подобно Модерно препричавање поноса и предрасудаАутор: Цуртис Ситтенфелд
Рандом Хоусе. 512 стр.
